Konoplja je poznata kao biljka za proizvodnju vlakana od pre oko 5 000 godina, a znatno kasnije kao lekovita biljka za korištenje hašiša. Podstiče iz srednje Azije. Nastala je od divlje konoplje koja je kultivisana u kulturnu biljku. Ne ograničavaju je klimatski uslovi jer se izvanredno dobro prilagođava zemljištu i klimi menjanjem svojih morfoloških i fizioloških osobina.

Nakon dobijenih dozvola poštujući regulativu koja prati proizvodnju industrijske konoplje, Aleksandar Bulat iz Ripnja posejao je u selu Popović optština Sopot, na površini od jednog hektara industijsku konoplju.

PG je deo udruženja uzgajivača industrijske konoplje, a njihov cilj je da zajedničkim snagama i  energijom ostvare što bolje kako prinose tako i prodaju ove biljke čija su svojstva lekovita.

"Konoplja je jedna od prvih biljaka koje je čovek počeo da uzgaja. Najstariji zapis o upotrebi biljaka iz botaničkog roda kanabisa u lečenju star je čak 5000 godina. Kineski car i travar Šen Nung preporučuje je protiv malarije, zatvora i PMS-a . Konoplja ima izuzetno složen sastav: sadrži čak 400 supstanci od kojih je 80 jedinstveno za ovu biljku i to su kanabinoidi. Najpoznatiji je psihoaktivni THC, ali tu su i CBD (kanabidol) i CBN (kanbinol) koji su lekoviti ali nemaju psihoaktivno dejtvo. Najmanje poznat je kanabigerol CBG iz koga nastaju svi ostali kanabinoidi pa ima smisla tvrdnja da je kanabigerol koristan za zdravlje. Istraživanje Neurotherapeutics iz 2015. godine, osvetlilo je nekoliko mehanizama kojima kanabigerol može da pomogne pri tretiranju simptoma Hantingtonove bolesti. Industrijska konoplja, koju smemo da gajimo i kod nas, nema psihokativno dejstvo, ali zahvaljujući visokom sadržaju CBD-a i CBN-a deluje protivupalno, štiti nerve, sprečava razvoj dijabetesa, nekih vrsta kancera, reumatskog artritisa i korisna je za ljude koji pate od anksioznosti. Jedna od najčešćih zabuna u vezi konolje je nerazlikovanje ulja koje se dobija od semena konoplje i esencijalnog ulja kanabisa. Ulje od semenki konoplje dobija se ceđenjem, to je masno ulje (slično suncokretovom, maslinovom ili bademovom), nema psihoaktivno dejstvo i koristi se u kuhinji kao dobar izvor omega3 i omega 6 masnih kiselina, proteina i mikroelemenata i u kozmetici kao sredstvo za negu suve kože, protiv ekcema i opekotina. Ima i lekovito dejstvo, preporučuje se ljudima koji pate od artritisa, povišenog holesetrola i multiple skleroze. Kupuje se u prodavnicama zdrave hrane. Esencijalno, etarsko ili eterično ulje je nešto sasvim drugo. To je supstanca jakog mirisa koja se dobija posebnim postupkom, uz pomoć rastvarača, iz vrhova biljke u cvetu. Esencijalna ulja su složene smeše različitih mirisnih jedinjenja koja lako isparavaju (lavanda, nana, eukaliptus, čajno drvo). Esencijalno ulje kanabisa je veoma je bogato THC-om i u Srbiji i većini drugih zemalja je zakonom zabranjeno. Rik Simpson koga sam već pominjao, baš zato daje konkretna uputstva kako ga napraviti kod kuće. Iako, on tvrdi da je to lako, nije baš tako. Potrebno je nabaviti veću količinu medicinske konoplje dobrog kvaliteta, a građanima Srbije nije baš jednostavno da nabave 99% izopropil alkohol koji se koristi kao rastvarač. Međutim, industrijska, odnosno konoplja sa niskim sadržajem THC-a i proizvodi od nje mogu se legalno nabaviti u boljim prodavnicama zdrave hrane. Ako vas zanima za šta se sve koristi industrijska konoplja, da li je gajenje biljke komplikovano i koji su najčešći problemi sa kojima se uzgajivači susreću pogledajte video u kom smo posetili Miroslava Ivića, ovlašćenog uzgajivača konoplje na njegovom imanju u Sokobanji. Konoplju sa niskim sadržajem THC-a, svakako bih preporučio svima koji pate od različitih upalnih procesa u telu. Konoplja je odličan antiinflamatorni lek koji nema neželjenih dejstava kao steroidi. Kanabinoidi dovode do opuštanja i širenja krvnih sudova, što rezultira sniženjem krvnog pritiska i poboljšanjem cirkulacije, a time se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Lično bih je koristio da imam multiplu sklerozu, artritis ili povišen holesterol. Studija iz 2012. godine je otkrila da je jedinjenje slično CBG-u (kanabigerolu koga ima u velikim koncentracijama u mladoj biljci industrijske konoplje) olakšalo upalu neurona. Definitivno konoplja je dobar biljni lek za početne stadijume dijabetesa. Istraživači Univerzitetske bolnice Hadasa u Jerusalimu 2006. objavili su rezultate istraživanja po kojima su injekcije od po 5mg CBD (kanabidola) u znatoj meri smanjile pojavljivanje dijabetesa kod miševa u odnosu na njegovo izbijanje kod miševa iz kontrolne grupe. Snažno imunomodularno delovanje CBD-a opravdava njegovu upotrebu u prevenciji dijabetesa i još nekih autoimunih bolesti. Imunomodulacija je prilagođavanje odgovora našeg imunog sistema željenom nivou, tretiranje poremećaja podsticanjem, poboljšavanjem ili potiskivanjem imunog odgovora. Upravo zato čaj ili tinktura od konoplje sa niskim sadržajem THC-a su dobar biljni lek za jačanje imuniteta i preventivnu borbu protiv virusnih i bakterijskih infekcija. Da patim od anksioznosti sigurno bih pio ovu čajnu mešavinu : Čajna mešavina protiv anksioznosti: 50g lista i cveta konoplje (Cannabis sativa) 50g korena odoljena (Valeriana offinalis) 100g lista matičnjaka (Melissa officinalis) Sve biljke pomešajte pa punu supenu kašiku smeše prelijte šoljom (250ml) ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji 20 minuta. Nakon tog vremena procedite i popijte u manjim gutljajima. Dnevno se piju tri šolje čaja. Ulje od semenki konoplje deluje veoma blagotvorno na kožu. Evo recepta za melem koji ublažava tegobe kod ekcema: U 100ml ulja od semenki konoplje dodajte 30g prirodnog pčelinjeg voska i blago zagrevajte na veoma tihoj vatri dok se vosak potpuno ne otopi. Skinite sa šporeta i dodajte 50ml ulja od noćurka i po 10 kapi etarskih ulja lavande i kleke. Promešate, spajte u čistu i potpuno suvu teglicu, zatvorite i ostavite da se stegne. Melem se maže dva do tri puta u toku dana, a preporučljivo je i u isto vreme piti čaj od konoplje. Melem je efikasan i protiv opekotina. Kao i skoro sve biljke i konoplju ne mogu da koriste svi. Ulje od semenki konoplje treba da izbegavaju ljudi koji imaju rak prostate ili piju lekove za razređivanje krvi. Takođe, ne preporučuje se osobama koje pate od niskog krvnog pritiska.   izvor:Momčilo Antonijević www.snagabilja.rs"

Aleksandar je setvu obavio mašinski 09.05.2020.godine.Žetva je obavljena ručno  početkom septembra meseca i trajala je pet dana. Sa dva hektara  nakon odvajanja cveta koje je trajalo takođe pet dana, dobijeno je 280 kg cveta i 280 kg semena.

U trenutku pisanja ove prezentacije (17.oktobra) čeka se prodaja a moguć je i plasman u inostranstvo.Uzorak od ovogodišnje berbe je poslat na analizu u bečki institut, a rezultati analize su odlični.

Za sve koji žele da se bave uzgajanjem industrijske konoplje evo i Pravilnika koji uređuje ovu oblast.

Na osnovu člana 60. stav 5. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS”, broj 99/10), Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, donosi

PRAVILNIK O USLOVIMA ZA GAJENJE KONOPLJE

- Objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 64/13 od 24. jula 2013. godine –

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se: 1) sorta konoplje (Cannabis) koju je dozvoljeno gajiti; 2) uslovi koje mora ispunjavati pravno ili fizičko lice za dobijanje dozvole za gajenje konoplje; 3) način izdavanja i rok važenja dozvole, kao i troškovi izdavanja dozvole za gajenje konoplje (Cannabis); 4) ostali uslovi za dozvoljeno gajenje konoplje (Cannabis) u skladu sa zakonom.

Član 2.

Dozvoljeno je gajiti samo sorte konoplje koje pripadaju vrsti konoplje (Cannabis sativa L) koje su upisane u Registar sorti poljoprivredenog bilja u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivredenog bilja i čiji je sadržaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola manji od 0,3%. Član 3.

Uslov za dobijanje dozvole za gajenje konoplje radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa za pravno ili fizičko lice je da za setvu koristi seme konoplje koje proizvedeno, dorađeno, upakovano, deklarisano i obeleženo u skladu sa zakonom kojim se uređuje seme. Uslov za dobijanje dozvole za gajenje konoplje radi proizvodnje semena za dalje razmnožavanje za pravno lice ili preduzetnika je da je upisano u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva u skladu sa zakonom kojim se uređuje seme.

Član 4. Dozvola za gajenje konoplje izdaje se na osnovu podnetog zahteva za izdavanje dozvole za gajenje konoplje (u daljem tekstu: zahtev) koji sadrži podatke i dokumentaciju iz čl. 5. i 6. ovog pravilnika. Zahtev se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, pre setve konoplje, a najkasnije do 30. aprila tekuće godine.2

Član 5.

Zahtev sadrži: 1) naziv, sedište i matični broj pravnog lica ili preduzetnika iz rešenja o registraciji u Registar privrednih subjekata, odnosno ime, adresu fizičkog lica i jedinstveni matični broj građana i broj telefona za kontakt; 2) svrhu gajenja konoplje; 3) podatke o parceli (vlasništvo, osnov korišćenja, katastarska opština, potes, broj katastarske parcele i površina na kojoj se planira gajenje konoplje); 4) podatke o semenu konoplje koje će se koristiti za setvu (naziv sorte, kategorija i količina semena); 5) planirani datum setve i žetve; 6) izjavu podnosioca zahteva da je upoznat sa odredbama člana 87. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS”, broj 99/10); 7) datum podnošenja zahteva i potpis podnosioca zahteva.

Član 6 .

Pravno ili fizičko lice koje podnosi zahtev u svrhu proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa, uz zahtev dostavlja: 1) dokaz o osnovu korišćenja poljoprivrednog zemljišta (vlasnički list ili ugovor o zakupu zemljišta overen u sudu); 2) kopiju rešenja o registraciji u Registar privrednih subjekata kojim pravno lice ili preduzetnik dokazuje da je registrovano za obavljanje delatnosti 01.11 Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, 01.16 Gajenje biljaka za proizvodnju vlakana ili 10.41 Proizvodnja ulja i masti; 3) ugovor o proizvodnji i otkupu konoplje koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice zaključilo s pravnim licem koje je registrovano za obavljanje delatnosti iz tačke 2) ovog stava, overen u sudu, kao i izvod o registovanim podacima iz Registra privrednih subjekata kojim se dokazuje da je pravno lice sa kojim je zaključen ugovor o proizvodnji i otkupu konoplje registrovano za obavljanje delatnosti iz tačke 2) ovog stava, za pravno lice, preduzetnika ili fizičko lice koje konoplju gaji na osnovu ugovora; 4) dokaz da odgovorno lice u pravnom licu ili kod preduzetnika ili fizičko lice nije kažnjavano za krivična dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga, neovlašćeno držanje opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga iz Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09 i 121/12); 5) kopiju lične karte za odgovorno lice u pravnom licu ili kod preduzetnika ili za fizičko lice; 6) kopiju Deklaracije o kvalitetu semena uz otpremnicu; 7) kopiju računa o kupljenom semenu konoplje. Pravno lice ili preduzetnik koji podnosi zahtev u svrhu proizvodnje semena za dalje razmnožavanje, uz zahtev dostavlja kopiju rešenja o upisu u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva.3

Član 7.

Dozvola za gajenje konoplje važi jednu proizvodnu godinu i sadrži podatke iz člana 5. tač. 1)-5) ovog pravilnika. Po primerak dozvole za gajenje konoplje dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove. Troškovi izdavanja dozvole za gajenje konoplje obuhvataju taksu za postupak po zahtevu i taksu za izdavanje rešenja, odnosno dozvole za gajenje konoplje koje su propisane zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Član 8.

Dozvola za gajenje konoplje iz člana 7. stav 1. ovog pravilnika čuva se godinu dana od dana njenog izdavanja, kao i: 1) original računa o kupljenom semenu; 2) deklaracija o kvalitetu semena sa vidljivim podacima o dorađivaču, odnosno uvozniku, količinama i sorti kupljenog semena konoplje; 3) originalna ambalaža u kojoj je seme konoplje bilo upakovano; 4) etiketa sa pakovanja semena konoplje.

Član 9.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.